Porodica po izboru
Koncept porodice, kao temeljne društvene jedinice, menjao se kroz istoriju i prilagođavao različitim sociološkim uslovima. Danas, u kontekstu LGBT+ zajednice, porodica postaje još složeniji i dinamičniji fenomen koji istovremeno može biti izvor podrške, ali i konflikta.
U savremenom svetu gde se mnogi bore za prihvatanje i razumevanje, LGBT+ zajednica često postaje utočište, mesto gde možemo biti ono što jesmo bez straha od osude. Ovo utočište, međutim, nije savršeno. Kao i svaka porodica, i ova porodica “po izboru” ima svoje nesuglasice, konflikte i trenutke slabosti. Ipak, upravo u ovoj porodici leži naša najveća snaga – ljubav i podrška koje jedni drugima pružamo.
Kada primarna porodica zakaže
Za mnoge od nas, priča o porodici počinje bolno. Mnogi LGBT+ ljudi, posebno oni koji žive u manjim, konzervativnijim sredinama, doživljavaju odbacivanje od strane svojih roditelja, braće, sestara. Te reči – “ovo nije normalno”, “ne želim da te vidim”, “šta će reći komšije?” – duboko se urezuju u njihovo srce. Porodica, koja bi trebala biti naš siguran prostor, postaje izvor bola, neprihvatanja i često nasilja – izvor stigme i odbačenosti.
To nas tera da tražimo novu porodicu, porodicu koja nas vidi, razume i voli bezuslovno. U tim trenucima, zajednica postaje naš oslonac. Prijatelji, partneri, ljudi koje smo sreli na prajdu, u klubovima, na aktivističkim okupljanjima – svi oni postaju naša nova porodica.
Ali kakvu porodicu gradimo unutar zajednice? Da li se zaista ponašamo jedni prema drugima kao braća, sestre, roditelji? Ili i tu često prenosimo povrede koje nosimo iz svojih primarnih porodica?
Biti deo zajednice znači više od deljenja identiteta ili iskustava. To znači deliti odgovornost. Zajednica bi trebala biti prostor gde smo svi podrška jedni drugima, gde prepoznajemo bol i traumu u očima drugog i pružamo ruku umesto da sudimo. Nažalost, nije uvek tako. Svi smo svedoci zlonamernih komentara, svađa, pa čak i javnog ponižavanja unutar same zajednice. Umesto da se okupljamo u solidarnosti, ponekad jedni druge udaljavamo kritikama i osuđivanjem. To može biti posledica patnji koje smo sami prošli, ali ne smemo dozvoliti da nas ta bol učini ogorčenima. Naša snaga leži u podršci, ne u sukobima.
Zamislite kako bi izgledala naša zajednica kada bismo se međusobno tretirali sa ljubavlju i poštovanjem. Kada bismo slavili različitosti i pružali pomoć onima kojima je najpotrebnija. Kada bismo se ponašali kao porodica u pravom smislu te reči – porodica koja razume, podržava i oprašta.
Porodice “po izboru” koje mnogi od nas stvaraju sa svojim prijateljima pružaju inspiraciju. To su ljudi koji nas podsećaju da porodica nije nužno ona u kojoj smo rođeni, već ona koju biramo. U tim porodicama, prijatelji postaju naši najbliži. U trenucima radosti i tuge, uspeha i padova.
Ali čak i te porodice zahtevaju rad. Ljubav i solidarnost nisu dati; one se grade. Potrebno je ulagati u odnose, slušati, biti prisutan. Svaka porodica, pa i ova, opstaje zahvaljujući iskrenosti i poverenju.
Podsetimo se da porodica nije savršena, ali da je porodica upravo ono što od nje napravimo.
Istovremeno, ne možemo zanemariti društveni kontekst. Mnoge frustracije unutar zajednice proizlaze iz nepravde kojoj smo svakodnevno izloženi. Diskriminacija, nemogućnost da osnivamo nove primarne porodice, stalni društveni pritisak – sve to stvara tenziju koja se često preliva unutar zajednice. Ipak, to nije izgovor za zlonamernost. Naprotiv, to je razlog više da budemo jedni uz druge.
Odbacivanje od strane porodice često proizlazi iz društveno usvojenih normi i predrasuda, koje marginalizuju različitosti. Ovo ukazuje na potrebu za edukacijom i senzibilizacijom roditelja i šire zajednice o važnosti prihvatanja i podrške.
Ove porodice nastaju unutar zajednice kroz prijateljstva i duboke emocionalne veze sa ljudima koji razumeju njihove izazove. Ovakve porodice nisu zasnovane na biološkoj povezanosti, već na uzajamnom poverenju, solidarnosti i brizi.
All images and materials are copyright protected and are the property of doroteo.rs
