Opasni i žestoki gradski momci uvek pored sebe imaju najpoželjnije ribe u gradu. Naravno, ne nužno i najlepše, ali one za kojima iz bilo kog razloga balave drugi muškarci, po difoltu se kreću u društvu najopasnijih. Jedan segment psihologije to objašnjava činjenicom da je ženama u životu najvažnija sigurnost, kako materijalna tako i fizička, te da je pored ovih muškaraca, koliko god oni često bili opasni i po njih same, nesporno osećaju. Drugo objašnjenje je negde povezano se prvim, a tiče se moći koju ovi muškarci, ako ne globalno, onda barem lokalno imaju ili je barem manifestuju. A koliko je moć delotvorna u zavođenju žena objasnio nam je još pre 40tak godina jedan političar, Henri Kisindžer, američki diplomata i veliki zavodnik, čija je krilatica „Moć je najjači afrodizijak“ ušla u širu upotrebu iako je on mislio konkretno na seks i objasnio: „Moć je najjači afrodizijak… To su žene koje privlače isključivo moja vlast i moć. Ali šta se dešava kad vlasti više ne bude? Sigurno neće da sede sa mnom i igraju šah“. Kisindžer je, dakle, priznao da poput većine njegovih kolega koristi svoju (političku) moć kako bi zavodio žene. Isto važi i za mafijaše, koji vedre i oblače poput političara, čak neretko i po istim principima, samo što drugi haraju podzemljem, a prvi Zemljom, mafija tajno, a političari manje-više javno.
Bilo kako bilo, dvojbe nema da od kada postoji mafija postoje i žene koje ih jure samo zato 6 su to što jesu. Od Džona Dilindžera, preko Al Kaponea do Gotija. Činjenica da su u stanju da urade ono što niko drugi ne sme i da se ne plaše ničega te da ne postoji bilo kakav zakon koji bi ih zaustavio u nameri da urade ono što su naumili, predstavlja magnet za žene. Istorija, nažalost, pokazuje da su one koje su se vezivale za ovakve tipove uglavnom prolazile neslavno i skončavale nesretno, neretko i zajedno sa kriminalcima koje su volele. Dobro su prolazile, čini se, samo one koje su zapravo bile opasnije od samog mafijaša, a takve su oni najčešće uzimali za supruge što im se pre ili kasnije obijalo o glavu. Takvih primera ima svuda i među svetski poznatim mafijašima, i među lokalnim kriminalcima kojima je osnovna želja upravo da ih neko nazove mafijom i uz to da pored sebe imaju ženu koju svi oko njih žele, a samo je oni (za)jebavaju.
Brojni veliki glumci, od Hemfri Bogarta, preko Marlon Branda do Al Paćina i Roberta de Nira, oživeli su sliku o lošim momcima pokazujući nam krajnje ubedljivo kako izgleda biti jedan od njih. Gangster ili loš momak, sudeći po ovim prikazima ima sve ono što bi većina muškaraca na prvu poželela: novac, moć i , naravno, žene. U „Dobrim momcima“ kultnom filmu Martina Skorsezea koji po mnogima predstavlja najbolji prikaz mafijaškog života na velikom platnu Rej Liota u jednoj od najpoznatijih scena kaže: „Uzimali smo sve što smo hteli i ako se neko ikada požalio zbog toga dobio je tako jak udarac da više nikada nije mogao da se požali“. Takav pristup se kroz njihove seksualne aktivnosti manifestovao na dva načina – uzimali su svaku koju požele ili su privlačili najpoželjniju. Koliko god to nekima zvučalo neprihvatljivo, nasilje, pogotovu ukoliko iza njega stoji moć, mnoge ženepali tj. seksualno uzbuđuje. U drugom kultnom filmu sa ovom tematikom „Lice sa ožiljkom“ Toni kaže svom prijatelju Meniju: „U ovoj zemlji prvo dobiješ novac, potom moć, pa onda žene“. Gangsteri su od tada do danas bili svesni toga i svesredno su koristili prva dva kako bi dobili ovo treće. Žene koje su se motale oko njih uglavnom su znale šta se od njih očekuje te samim tim i šta od svog opasnog muškarca mogu dobiti. Ni one same uglavnom nisu tražile vezu ni romansu već ono što ovi tipovi pre svega mogu da im pruže: noćni život, raskošne večere, putovanja, skupu odeću, nakit, ali pre svega uzbuđenje koje se ima samo u takvom društvu. Kada bi ušle u klub ruku pod ruku sa glavnim gangsterom, osećale su kao da su neko u gomili nebitnih. One su njima pružale vrhunska seksualna uzbuđenja u krevetu, a zauzvrat dobijale mogućnost da se osećaju živo, seksi i moćno kako bez tih muškaraca, same, nikada ne bi mogle. Zbog tog osećaja one su u seksualnom smislu pristajale na sve. Orgije koje su se dešavale i danas se dešavaju u mafijaškim vilama mnogima su verovatno nepojmljive.Psiholozi i mnogi drugi znalci koje dotiče ova tema godinama unazad se bave fenomenom moći i njenim odrazom na seksualni život aktera. Međutim, tu se ni nema puno šta za reći. Pomislite samo da ste vi neko ko može sve i da ono što kažete biva odmah izvršeno. Verovatno je preveliko iskušenje da se iskoristi takva moć, pogotovu kod onih koji su do te moći došli olako, pri čemu su ranije bili odbačeni i neprimećeni. Niče i Adler u svojim istraživanjima kažu da su moć i libido čoveka usko povezani. U sprezi sa prvim drugi divlja pa seksualno ponašanje nekih osoba koje postanu naprasno moćne nekad postaje neprihvatljivo sa socijalnog i moralnog aspekta, a u ekstremnim slučajevima poprima i karakter ozbiljnog nasilja. Takvo ponašanje se često sreće kod političara. Primera radi Indonežanski predsednik Sukarno, koji je izborio nezavisnost ove zemlje i bio njen prvi predsednik, a veći deo mladosti proveo po zatvorima i po sopstvenom priznanju nije imao nikakav seksualan život u tom periodu, po dolasku na vlast je popustio kočnice. Pokušavao je da nadoknadi izgubljeno, do te mere da su ga američki časopisi zvali ženojebac i satir, francuski veliki zavodnik, a engleski tvrdili da pored osmoro priznate dece ima još stotinak svuda po svetu. Sa 50 je bio plejboj, sa 60 ženskaroš najgore vrste, a kada je konačno izgubio vlast, napustile su ga i žene. Sličan način života primetan je i među mafijom.
Gangsteri su svesredno koristili svoj novac i snagu kako bi dobili krajnji manifest svoje moći – seks sa zgodnim i poželjnim ženama koje su udovoljavale svim njihovim prohtevima. Kakve god bile one su još od Al Kaponeovog vremena nazivane Kurvama ili još preciznije gangsterskim kurvama. Muškarci poput Kaponea su bili svesni da mogu imati maltene svaku ženu koju požele i uglavnom su se tako i odnosili prema njima, dok su one sa svoje strane znale da će ukoliko ne zadovolje nekog od ovih muškaraca oni odmah naći drugu konkubinu koja će to možda učiniti. Seks je predstavljao bitan segment u njihovim životima i dok su njihove supruge sedele kod kuće i brinule o njoj i deci pod budnim okom gangsterove svite, on sam se provodio sa svojim brojnim ljubavnicama. To je jednostavno bio stil života koga su svi bili svesni i svako je sa tim u vezi prihvatao svoju ulogu.
Kao što je prikazano u Dobrim momcima, ako ni jedno drugo, petak veče je svakako bilo rezervisano za prijateljice. Henri Hils je svojim konkubinama plaćao luksuzne apartmane ne zbog njihove već zbog svoje udobnosti. Nije mu bio potreban neko za razgovor niti neko sa kime bi delio svoje misli i osećanja već isključivo neko za seks i relaks od napornog života koji je vodio iz dana u dan. Najveći švaler među mafijašima nesporno je bio Al Kapone, inače poznat po svom promiskuitetu, kao i činjenici da je nosio pancir gaće kako bi štitio ono što mu je donosilo najveću zabavu u životu, mada na taj način nije uspeo da ga sačuva od sifilisa od koga je i umro. On je tokom svoje vladavine organizovao brojne orgije za sebe i svoju svitukoje su trajale danima. Po završetku ovih druženja sobe njegovih hotela u kojima su one najčešće održavane smrdele su na ustajao dim cigarete i bivale prekrivene golim telima okruženim praznim bocama od alkohola. Većina žena koje su učestvovale u ovim orgijama su bile prostitutke koje su i radile za Kaponea. Posebna komisija je istražila i došla do podatka da je za njega radilo oko pet hiljada prostitutki sa punim radnim vremenom i preko deset hiljada njih honorarno. Sve zajedno su bile odgovorne za više od 27 miliona seksualnih činova godišnje. Takav način života je upravo i prouzrokovao to da on još 1927 godine bude zaražen opasnim oblikom sifilisa koji nije lečio te je od njega 20 godina kasnije i umro pre toga potpuno oslabljen i fizički i mentalno.
Džon Tori, kome je Al Kapone bio štićenik, je verovatno zbog bliskosti sa svojim bosom i zbog njegove sudbine imao ogroman, maltene morbidan, strah od veneričnih bolesti te je i pored skoro pola veka bavljenja podvođenjem i prostitucijom, i ogromne bliskosti sa Kaponeom, mogao tvrditi kako nije imao seksualni kontakt ni sa jednom od tih žena. Za razliku od njega, član iste bande Vili Moreti je doživeo sličnu sudbinu kao Kapone. Štaviše, njega su pripadnici njegovog klana ubili kroz ono što zovu „ubistvo iz milosrđa“ jer su se plašili da bi njegovo loše mentalno stanje, izazvano galopirajućim sifilisom, moglo dovesti do toga da u bunilu počne da odaje tajne koje je mafija krila. Zanimljivo je pritom da je iako sam krajnje promiskuitetan i perverzan Moreti drugima savetovao da budu verni svojim ženama, pa je tako primera radi velikom mafijaškom prijatelju Frenku Sinatri, savetovao da ne napušta svoju ženu Nensi u trenucima dok se ovaj lomio da to uradi želeći da ozvaniči svoju dugogodišnju vezu sa Avom Gardner.
Da među najvećim gangsterima ima i drugačijih primera svedoči Džon Goti, jedan od retkih mafijaša i velikih bosova koji je bio promiskuitetan i živeo raskalašno samo dok se nije oženio. Njegov lifestyle posle toga bio je potpuno drugačiji nego kod njegovih kolega. On je naime do kraja života ostao veran i odan svojoj ženi Viktoriji.
Na koncu, kako god je neki od najpoznatijih mafijaša živeo, seks je tokom njegovog života bio veoma bitna kategorija često manifestovana u svojim najdevijantnijim oblicima, prevashodno kroz broj seksualnih odnosa koje su imali. Sagledano kao celina, njihovo egzistiranje uz konstantnu opasnost i život na oštrici noža, svodi se samo na novac moć i seks dok se, pre ili kasnije ne završi. E sad, odgovor na pitanje koliko je i da li je život toga vredan, uglavnom biva sahranjen zajedno sa akterima ove teme jer ni jedan uglavnom ne dočeka da nam na njega i odgovori.
Srpsko izdanje najuticajnijeg muškog magazina na svetu, pokrenuto je na jesen 2013.
Text is copyright protected and is the property of esquire.rs and doroteo.rs
MAN.AT.HIS.BEST / lifestyle & fashion