“MALO JE PEDERSKI, ALI JE LEPO!”
Queer estetika u mejnstrim kulturi
U poslednjih nekoliko decenija, pojam queer estetike postao je sveprisutniji u popularnoj kulturi, često prelazeći granice subkultura i ulazeći u mejnstrim. Ono što je posebno interesantno jeste činjenica da mnogi elementi ove estetike bivaju nesvesno prihvaćeni od strane tradicionalnih, patrijarhalnih strejt muškaraca, čak i onih koji možda ne odobravaju LGBT+ zajednicu ili ne razumeju složenost queer identiteta. Ovaj fenomen nije samo rezultat kulturne aproprijacije, već i duboke povezanosti između mode, identiteta i društvenih normi koje često prete da se uruše, čak i kad oni koji ih nose to ne primećuju.
Da bismo razumeli kako su queer estetski elementi pronašli svoje mesto u mainstream muškoj modi, potrebno je osvrnuti se na istorijski kontekst. Od šarenih košulja i kravatnih detalja 1960-ih do glam rock ere 1970-ih, queer zajednica je oduvek bila pionir u istraživanju granica između maskuliniteta i feminiteta. David Bowie, Prince, Freddie Mercury – svi oni su prepoznati kao ikone čija je estetika u velikoj meri oblikovala savremeni pojam rodne fluidnosti. Danas, mnogi elementi koje su ovi umetnici nosili s ponosom kao deo svoje queer identifikacije, postali su uobičajeni u ormarima strejt muškaraca.
Na simboličan način bi se moglo reći kako je sve počelo sa prihvatanjem ružičaste boje, koja je dugo simbolizovana kao “ženska” boja. Štaviše, mnogi je i danas tako percipiraju, ali je ona odavno ušla i u mušku korporativnu modu.
Tokom poslednje dve, tri decenije uočljiv je porast u nošenju ružičastih košulja, odela i aksesoara među strejt muškarcima, posebno onima koji pripadaju korporativnom ili poslovnom svetu. Ono što je nekada bio znak queer identiteta ili rodne neusklađenosti, sada je postalo uobičajeni deo muške garderobe, bez ikakvog propitivanja njegove queer istorije.
Slično tome, skinny farmerke i preuske pantalone svih vrsta koje naglašavaju svaku oblinu i često su povezana s queer estetikom, našla su svoje mesto u svakodnevnoj modi strejt muškaraca. Ove siluete, koje prkose tradicionalnim normama maskuliniteta, viđene su danas kao prihvaćenije među strejt populacijom nego među gej muškarcima, bez ikakvog osvrta na njihovu povezanost sa queer estetikom.
Brada, koja je dugo bila simbol tradicionalne muškosti, prošla je kroz transformaciju u queer kulturi tokom 1970-ih i 1980-ih godina. U tom periodu, brada je često bila simbol “cloninga”, stila koji je obuhvatao preterano naglašavanje maskuliniteta kao performans. Ovaj stil su često praktikovali gej muškarci koji su paradoksalno preuveličavali heteronormativne standarde muškosti, koristeći bradu kao ironijski simbol.
U poslednjih desetak godina, brade su postale izuzetno popularne među strejt muškarcima, ali retko ko prepoznaje da je njihov stil i način održavanja u velikoj meri oblikovan queer estetikom.
Danas, brada se više povezuje s hipster kulturom ili povratkom tradicionalnih muških vrednosti, ali njeni queer koreni ostaju nepoznati većini koja je nosi. Sličan fenomen se dešava i sa obrvama, koje su kod mnogih strejt muškaraca danas iscrtanije nego na lokalnoj dreg kraljici.
Uticaj queer estetike na strejt muškarce postao je očigledan i kroz popularne kulture, posebno u modi koju diktiraju poznate ličnosti. Kada muzičari kao što su Kanye West ili Pharrell Williams nose kilte, haljine ili biserne ogrlice, to je često viđeno kao odraz njihove kreativnosti i modnog eksperimentisanja. Međutim, mnogi zaboravljaju da su upravo queer ikone prve istražile ove granice.
Kilts i haljine, koje su u početku nošene kao deo queer izraza identiteta i kao prkos rigidnim rodnim normama, sada se prihvataju kao deo modnog trenda među strejt muškarcima. Biseri, s druge strane, tradicionalno viđeni kao ženski nakit, postaju sve popularniji među muškarcima u muzičkoj i filmskoj industriji, što ukazuje na dalje proširenje queer estetskih elemenata u mejnstrim.
Jedan od najkristalnijih primera queer estetike koja se uvukla u mejnstrim jeste porast interesovanja za kozmetiku i negu među strejt muškarcima.
Proizvodi kao što su hidratantne kreme, serumi za lice, pa čak i šminka, postali su deo svakodnevne rutine mnogih strejt muškaraca. Ovaj trend je direktno povezan s queer kulturom koja je odavno promovisala brigu o izgledu i eksperimentisanje s različitim oblicima izraza kroz kozmetiku.
Iako su strejt muškarci sve otvoreniji prema ovim praksama, retko se uviđa da su mnogi od ovih proizvoda i trendova prvi put popularizovani upravo u queer zajednici. Muški manikir, na primer, danas više nije neobičan prizor, a koncept negovane brade ili kože postao je standard, bez priznanja queer zajednici koja je pionirski uvela ove trendove.
Queer estetika često uključuje igru s rodnim granicama, mešajući elemente maskuliniteta i feminiteta na načine koji prkose društvenim normama.
Danas, ova praksa nije ograničena samo na queer zajednicu. U modnim kampanjama, muzičkim spotovima i filmovima, strejt muškarci sve češće prisvajaju elemente koji su nekada bili smatrani isključivo ženskim.
Nositi prstenje na svakom prstu, zlatne narukvice, ili čak eksperimentisati s frizurama koje uključuju boje ili ukrase, postali su deo izraza individualnosti koji dolazi iz queer tradicije. Ono što je nekada bilo viđeno kao subverzivno, sada je postalo deo dominantne kulture, a strejt muškarci često nesvesno postaju deo tog pokreta. Strejt muškarci koji danas usvajaju ove estetske elemente možda ne prepoznaju uvek queer korene svojih modnih izbora, ali to ne umanjuje činjenicu da su deo šireg kulturnog pokreta koji prkosi rigidnim normama.
Taj fenomen ukazuje na složenost i fluidnost identiteta, gde se granice između queer i strejt, između tradicionalnog i subverzivnog, neprestano preispituju i redefinišu. Iako neki možda ne bi otvoreno prihvatili queer kulturu, njihovi izbori u modi i izrazu identiteta govore drugačije, pokazujući da smo svi podložni uticajima kulture koja nas okružuje – često nesvesno, ali duboko ukorenjeno.
objavljeno / Optimist / Avgust 2024
Text is copyright protected and is the property of optimist.rs and doroteo.rs